Znate li da je Avala dobila pesmicu? Ponesen lepotom Avalske prirode, jedan ljubitelj iste je napisao pesmu o njoj, a mi vam je ovde predstavljamo u celosti. Za sve ljubitelje Avale:

Ej, kad bi svako Avalu imao!
Ni jedan dan života - ne bi protraćio!
Zalazak svakog sunca, on bi ispratio,
S vrha do dna - svaki put bi pešačio,
A možda bi se i na bicikli - on vozio...

Sve u svemu, tužan jeste,

onaj ko na Avalu ne može i ne sme - do njenog vrha doći biciklom il' peške...

U njoj žive Hrast i Kesten,
S njima se druže Javori i Breze,
Po neke Smreke, i lepe nam Kleke!
Srndaći i zeke, redovno beže
Jer im za repićima- Avalski psi reže...

Ptičice s grana od buke se plaše
Čak i kada čuju jedan zvuk, plastične flaše.

Ko na Avalu jedared svrati
Taj se kad-tad na istu i vrati...

Hvala svakome ko Avalicu čuva
Na nju pazi i s njom se mazi!

Onoj sorti ljudi - koji ovo nisu

želim da poručim - da ostanu di su!

Autor: @oscaracara