Pod Avalom žive prave domaćice. Vredne. One što ustaju u 4 ujutro jer treba da namire stoku, srede baštu, sve što ima po domaćinstvu, a onda odu na pijac i predstave onaj mali višak proizvoda koje imaju. Ono što prvenstveno prave za sebe, ali u malo većim količinama, pa ima ponešto i da mi ostali uživamo u tim đakonijama :)
Jel' možete sad da zamislite koliko dobru hranu spremaju te domaćice? Neko će reći "sa dobrim sastojcima jelo ne može biti loše". I ima istine u tome - uzmite brašno od žitarica iz svog polja, svoja jaja iz dvorišta koje koke nose posvugda, povrće iz svoje neprskane bašte, meso od svojih životinja koje niste hranili koncentratom i špricali raznim antibioticima. I dobićete fenomenalan obrok.
Naše domaćice još uvek znaju da zasuku rukave, pa razviju kore za pitu, umese projaru sa koprivom iz šume, isprže svežu kobasicu koju su pravile zimus. Ukisele svoje sveže pomuženo mleko, naprve sok od zove, koja im raste nadohvat ruke. A što prave slatko, džemove i zimnicu - možete samo naslutiti. I samo tako, uz puuuuno truda i ljubavi nastaje vrhunska klopa. Ne preterujemo ako kažemo: NAJBOLJI DORUČAK U GRADU - #avalskidoručak!
E, mi vam predstavljamo TAJ doručak. Na Avali. Vikendom, u sezoni, kada sa decom idete na izlet. Dođite da probate šta su vredne ruke spremile. Jer, mi nismo restoran. Već samo promovišemo lokalne običaje i tradiciju. Šteta bi bilo da zamru kada su tako dobre. Evo, pogledajte pa procenite ;)
