Televizijski toranj je impozantan objekat koji je započet sa gradnjom 1961. godine, a završen 1964.godine, po projektu Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića. Predat je na upotrebu 1965. godine.
Avalski toranj je jedna od 262. emisione stanice kojima raspolaže javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze". Podignut je na 11 kilometara od Beograda, ali ne na vrhu Avale, čija je visina 511 metara, već nešto niže na koti od 439 metara.
U fazi nastanka, građen je i planiran za potrebe PTT-a, kasnije zbog potreba televizije prešao je u njihovo vlasništvo. Bio je visok 207 metara, a na 142. metru se nalazio restoran sa vidikovcem, odakle se pri lepom vremenu kao na dlanu video ceo Beograd, sva okolna mesta, zatim veliki deo Srema, Banata, a prema jugu veliki deo Šumadije sa Kosmajem, Bukuljom, Rudnikom…
Tada je bio jedini toranj u svetu čije je stablo u obliku ravnostranog trougla, sa pojačanim uglovima kružnog preseka. Njegove tri vitke noge, koje simbolizuju srpski tronožac, zglobno su oslonjene na betonske temelje, koji su bili ukopani u stenu 1,4 metara. Statična rešenja inženjera Milana Krstića originalni su u svetskoj arhitekturi. Osim što je bio jedan od retkih tornjeva u svetu koji nije ukopavan u zemlju, već je postavljen na trokraki oslonac, osobenost mu je i to što je podizan bez skela, koristeći se klizećom oplatom iznutra, pa je izgledalo kao da sam raste.
Srušen je 29. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju. Obnova je započela decembra 2006. godine. Obnovljeni toranj ponovo je svečano otvoren 23. oktobra 2009. godine.
Novoizgrađeni toranj je visok 204,57 metara. Ima dva lifta i restoran na 119-om metru, a vidikovac na 122-om metru visine.
Servisne informacije o samom tornju (radno vreme, lokacija) možete saznati na sajtu JP ETV, a multimedijalni obilazak tornja preko fotografija od 360 stepeni možete naći na stranicama www.avalskitoranj.rs
Imajte na umu da, ukoliko dođe do jačih udara vetra (preko 13 metara u sekundi), iz bezbednosnih razloga, penjanje na toranj neće raditi.